NAPOMENE

1 A. Breton, Manifest nadrealizma (1924), prevela Lela Matic, Krusevac 1961, 36.

2 D. Matic, Andre Breton iskosa, Beograd 1978, 9, (André Breton obliljue, Paris 1977). Ovaj tekst je prvi put objavio D. Matic, Un chef d’orchestre, André Breton 1896–1966 et le mouvement surréaliste, La nouvelle Revue Francaise, no. 172, Paris 1967, 676–685.

3 Isto.

4 Isto, "Nasi mladi knjizevnici neumorno se brinu da ne zaostanu u dadaistickom nadmetanju i bezanju od logike. Tako jedan casopis nasih æmladihÆ istice kao svoj ovaj pozajmljen program:"Nadrealizam, koji nije jedna knjizevna skola, hoce da zauzme ogromni neodredjeni predeo koji jos nije potpao pod protektorat razuma.Æ Ova projektovana ekspedicija nece ipak zadati nasim dadaistima mnogo muke. Dovoljno ce biti obicna tramvajska voznja do Guberevca," Politika, 27. novembar 1924, Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. VIII: "Mi se nadamo da ce beogradske nadrealiste,...okupljeni oko almanaha æNemoguceÆ, preboleti svoj infantilizam, kao jedan surogat kosmopolitske anarhije, kao sto i deca preboljevaju sarlah i difteriju: kada budu sintetizovali svoju udvojenost...", A. Ilic, "Nemoguce", nadrealizam i psihoanaliza, Zivot i rad, Beograd, januar 1931, 19.

5 Zaostavstina Marka Ristica, Biblioteka SANU, Beograd.

6 M. Ristic, Posle smrti Milana Dedinca i André Bretona, Svedok ili saucesnik, Beograd 1979, 244, (M. Ristic, La nuit du tournesol, André Breton 1896–1966 et le mouvement surréaliste, La nouvelle Revue Française, no. 172, Paris 1967, 700.)

7 Isto, 245.

8 M. Ristic, 12 C, Sarajevo 1989, 221–296.

9 D. Matic, Andre Breton iskosa, 29.

10 R. Vuckovic, Srpska avangardna proza, Beograd 2000, 218–219.

11 Ristic je poslao Bretonu svoje prevode odlomaka iz njegovih tekstova, medju kojima je bio i pasus iz znamenitog clanka o Marselu Disanu, koji je objavljen u beogradskim Putevima 1923, a te iste godine Breton mu je uzvratio pismo saljuci mu i knjigu "pesama i snova Clair de Terre, cime je pocela dugogodisnja razmena i saradnja izmedju francuskih i srpskih nadrealista, M. Ristic, Svedok ili saucesnik, 250, 272. Godinama, od 1924. pa sve negde do 1980, na razne Risticeve beogradske adrese, stizale su publikacije vezane za nadrealizam iz celog sveta, koje cine jednu od najboljih i najprobranijih biblioteka o nadrealizmu, a cuvaju se u velikoj Zaostavstini Marka Ristica u SANU u Beogradu. Veliki i dragocen licni arhiv Koce Popovica dospeo je kao legat u Istorijski arhiv grada Beograda.

12 Z. Rosulj, Moni de Buli u periodici, Srpska avangarda u periodici, Beograd 1996, 170–171.

13 "Bilo je to doba Vajmarske republike...Ono nekoliko americkih dolara sto nam ih je otac redovno slao iz Beograda u preporucenim pismima, pretvarali su se u stotine hiljada, u milione nemackih maraka. Meni je bilo petnaest godina. Interesovale su me jedino knjige i muzeji...Te iste 1919. godine u Berlinu, ulazio sam u sve knjizare i neograniceno kupovao sve sto mi se cinilo znacajno. Pukim slucajem sam naisao i na casopis Littérature, na razne dadaisticke letke i na jednu Elijarovu zbirku, ilustrovanu Maks Ernstovim montazama, sada tako slavnim, pod nazivom: Les Malheurs des Immortels. Uvek istine radi pominjem da me je kontakt s tom Elijarovom knjigom toliko odusevio da mi se u glavi sve komesalo: osecao sam se kao da mi je poveren kljuc jednog novog, neiscrpnog, tajanstvenog svemira," kaze Moni de Buli u posthumno objavljenoj knjizi Zlatne bube, Beograd 1968, 120–121. Ali, istine radi, kako kaze Buli, treba malo ispraviti secanja pogotovo kada su ona zapisana, kao njegova, mnogo godina kasnije. Do susreta izmedju Elijara i Ernsta doslo je u Kelnu 1921, a pomenuta zbirka je objavljena u Parizu 1922. godine. Dakle, Moni de Buli je ovu zbirku mogao videti najranije 1925, u vreme svog prvog pariskog boravka, kada je "upoznao i jako zavoleo" Elijara koga je cesto posecivao u njegovoj vili u O–Bonu (Eaux–Bonnnes), "gde je kupatilo bilo dekorisano morskim cudovistima iz maste i palete Maksa Ernsta," Isto, 137.

14 Isto, 127, i dalje do 133. Dusan Matic je tada, opet, u Parizu, a prethodno ga je napustio 1923. godine, D. Matic, nav. delo,. 103.

15 Monny de Boully, Textes surréalistes, La révolution surréaliste, no. 5, Paris 1925, 5: M. Ristic, Primer, u H. Kpidzic–Osmanagic, Hrestomatija srpskog nadrealizma (Poezija i tekstovi), Sarajevo 1970, 34.

16 La révolution d’abord et toujours, Clarté, no. 77, Paris 1925, 5–6.

17 M. Nado (M. Nadeau), Istorija nadrealizma, Beograd 1980, 119.

18 Vecnost, br. 1–5, Beograd 1926.

19 R. Vuckovic, nav. delo, 224. G. Tesic, Antologija pesnistva srpske avangarde 1902–1934, Novi Sad 1993, 389–392.

20 M. de Buli, Zlatne bube, 136. U tekstu posvecenom novom casopisu La Guerre civile ciji su osnivaci nadrealisti na celu sa Aragonom Risto Ratkovic pise: "Ideologija nadrealizma je pre svega revolucionarna: idealizam bez maske. Svejedno da li je to mracni ponor duha ili Marksova matematika, jer: sve je podsvest, a svest samo sankcija podsvesti", Vecnost, br. 2, Beograd 1926, s.p. Dusan Matic istice ovaj casopis, zatim almanah 50 u Evropi i Tragove, kao publikacije u kojima se "afirmisao nadrealizam" na domacem tlu, D. Matic, nav. delo, 9–10.

21 U pismu Milana Dedinca iz 1922. kaze se da je Javna ptica u stampi, a zatim se u kasnijoj prepisci govori da je ona u fioci, da je jos jednom prekucana itd. Prvo javno citanje Javne ptice odrzano je u Umetnickom paviljonu Cvijeta Zuzoric u Beogradu 1926, "medj radovima ljube Ivanovica," a kao moto, obracajuci se elitnoj burzoaskoj publici, Dedinac je uzeo odlomak iz Aragonovog govora odrzanog u Madridu: "Sve sta znaci za mene ziveti ili umreti, sta je to za vas zaista \Mozda paradoks\", Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. II.

22 Ta dva casopisa redakcija je redovno slala u vece jugoslovenske gradove, ali i u Pariz i Frankfurt, jer je Vendel (Hermann Wendel) bio zainteresovan za razmenu, Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. VI. 23 Marko Ristic je boravio u Parizu od kraja 1926, a prva poseta Bretonu,

23. decembra iste godine, ostavila je na njega neizbrisiv trag. Ipak, sudeci po Dedincevom pismu od 15. februara 1927. tada je vec doslo i do prvih nesporazuma izmedju njih dvojice: "Marko, ako ti je moguce, gledaj da opet stupis u vezu sa Bretonom i drugovima. Ja ne mogu da ti savetujem da predjes preko izvesnih nesuglasica, jer ne znam ni tvoju danasnju situaciju, jos manje prirodu tih nesporazumevanja...Nas je polozaj bezmerno gluplji i brutalniji no njihov u Francuskoj... Jer samo zamisli sta u nasoj zemlji znaci sloboda... a sta kod njih\ Pa nas zakon o stampi\", Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. II.

24 M. Ristic, Objava poezije, Novi Sad 1964, 80, 85: B. Aleksic, Otkrivenje u nadrealizmu, Beograd 1983, 42.

25 A. Breton, nav. delo, 48.

26 S. Frojd, Autobiografija, Novi Sad 1969, 47–48.

27 Breton je ponudio uputstvo za postizanje spontanog automatizma misli: "Nabavite sebi pribor za pisanje, posto ste se smestili na sto je moguce pogodnijem mestu za usredsredjenje vaseg duha u sebi samom. Dovedite sebe u najpasivnije stanje, ili stanje prijemcivosti, sto vise mozete. Zanemarite svoj genije, sve talente, i talente svih ostalih. Odlucno recite sebi da je literatura jedan od najzalosnijih puteva koji vode u sve. Pisite brzo, bez unapred smisljenog sizea, dosta brzo da se ne biste zaustavili i dosli u iskusenje da sebe procitavate. Prva recenica doci ce sama od sebe, tim pre, sto u svakoj sekundi postoji neka recenica tudja nasoj svesnoj misli, A. Breton, nav. delo, 40–41.

28 A. Breton, nav. delo, 50–51.

29 Pjer Reverdi je pisao: "Slika je cista kreacija duha. nju ne moze roditi neko poredjenje vec zblizavanje dveju manje vise udaljenih realnosti. Sto udaljeniji i verniji budu odnosi dveju zblizenih realnosti, utoliko ce slika biti jaca – i utoliko vise ce imati emotivne i poetske stvarnosti", Isto, 29.

30 Isto, 51.

31 Svedocanstva, br. 7, Beograd 1925, s.p.

32 Les feuilles libres, no.35, Paris 1924, Zaostavstina Marka Ristica, Biblioteka SANU, Beograd.

33 M. Ristic, Na dnevnom redu, Pokret, br. 16, Beograd 1924, u Od istog pisca, Novi Sad 1957, 18.

34 M. Ristic, Tri mrtva pesnika, Rad JAZU, knj. 301, Zagreb 1954, 290.

35 Zanimljivo bi bilo ukazati bar na jedan primer, iz Zaostavstine Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. VI, tih novih istrazivanja zapocetih u Svedocanstvima: kao paralela za Remboa izdvojena je pesma iz lista Otawbina u kojoj "devojka kojoj Turci odvode brata, moli da joj se on jos jednom bar okrene ne bi li mu zapamtila oci i navezla ih sebi na zarukovlju kosulje. On joj veli: Levo vezi crno bez crvenog Desno vezi crveno bez crnog, Kako place crno za crvenim Tako seja koja brata nema, Kako place crveno za crnim Tako bratac koji seje nema."

36 Svedocanstva, br. 7, Beograd 1925, s.p.

37 R. Caillois, Mimetisme et psychasthenie legendaire, Minotaure, no. 7, Paris 1935, 5–10.

38 R. Krauss, L’Amour fou, New York 1985, 19.

39 Pojava srpskog nadrealizma vremenski je pomerana od 1922, kada su se pojavili Putevi, pandan francuskom casopisu Littératura, do 1924. godine, odnosno, do teksta Marka Ristica "Nadrealizam" u Svedocanstvima. Prvi, "prednadrealisticki" period trajao bi, dakle, dugo od 1922\24. do 1930. godine i do objavljivanja manifesta srpskih nadrealista u almanahu Nemoguce, dok bi period nadrealizma bio sasvim kratak – od 1930. do 1932. godine, H. Kpidzic–Osmanagic, Srpski nadrealizam i njegovi odnosi sa francuskim nadrealizmom, Sarajevo 1966. Prednadrealizam, opet za druge istrazivace traje od 1922. do 1927, jer pojava Dedinceve Javne ptice (1926) obelezava pocetak nadrealizma, koji traje do 1932, u formi kolektivnog delovanja ili do 1938. u individualnom radu pojedinih clanova grupa, J. Delic, Srpski nadrealizam i roman, Beograd 1980, 20. U ovom radu se izbegavaju podele tog tipa, jer su one sasvim nefunkcionalne.

40 J. Delic, nav. delo, 27.

41 M. Crnjanski, Objasnjenje Sumatre, Srpski knjizevni glasnik, Beograd 16. oktobar 1920.

42 O tome je pazljivo i iscrpno pisao, jedan od ucesnika ankete, Dj. Kostic, U sredistu nadrealizma, Celjust dijalektike, Beograd 1989.

43 Stranica A4 je kao jedna od standardnih velicina u A formatu bila najpogodnija za stampanje naucnih i umetnic kih dela, K. Tajge, Konstruktivisticka tipografija na putu ka novoj formi knjige, Vasar umetnosti, Beograd 1977, 183.

44 M. Ristic, Od istog pisca, 113–114. 45 Tiraz je pripadao Francusko–srpskoj knjizari A. M. Popovica u Beogradu i Librarie Josè Corti u Parizu, Nemoguce–L’impossible, Beograd 1930, s.p.

46 Branko Aleksic smatra da su Bretonovi pogledi na svet bili duboko prozeti Heraklitovim ucenjem, sto se ogleda u sledecem stavu:"Ako se ne nadas, neces se nikada sresti sa neocekivanim, koje je neispitano i (koje je) u nemogucem (dans l’impossible). A Bretonova ambicija je bila da se æstrasno trudi da to ænemoguceÆ pretvori u æmoguceÆ – sto upucuje neposredno na naslov almanaha nadrealizma, objavljenog u Beogradu maja 1930: Nemoguce\L’impossible," B. Aleksic, Breton i Ristic u pecini vila, nav. delo, 203.

47 K. Tajge, Konstruktivisticka tipografija na putu ka novoj formi knjige, 174.

48 Za vreme boravka u Parizu, novembra 1929, Milan Dedinac je bio u prilici da se upozna sa Dalijem, kao i da prisustvuje "petljancijama" oko objavljivanja tog cuvenog scenarija u La révolution surréaliste, no. 12, Paris 1929, 34–37. Dedinac tada radi sa Elijarom na francuskom prevodu Javne ptice, pismo Milana Dedinca Dusanu Maticu, 17. novembar 1929, Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. II.

49 M. Ristic, Od istog pisca, 242. "Film sadrzi vise lirskih mogucnosti no ma koja druga umetnost. Metafizicka ideja slobode, posto se u filmu rukuje poglavito slikama (dakle iskljucivo konkretnim elementom), gledaocu se ta ideja moze neposredno sugerirati, rekao bih cak i dokazati. Slucaj, slucajnost, izvitoperavanje psihologije, sve sto je mracno, tajanstveno, podmuklo i alogicno, sve sto nas vise i ne mori u snovima, sva ona duboka, bezdana strana stvarnosti na danasnjem prvoklasnom filmu i ne dolazi do izrazaja. Naprotiv, najcuveniji reziseri se trude da fabula bude sto svakodnevnija...Izuzev René Clair, Man Ray, Francis Picabia, Marcel Duchamp, Jean Borlin koji u svom cistom filmu, ENTRæACTE postizavaju vrhunac uzbudljivosti koristeci se do kraja transcendentnom iracionalnosc u kinematografskog zbivanja – razvoj ove umetnosti krece se u pravcu pozorisne rekonstrukcije i vise manje uspelom prilagodjavanju zivotnom dinamizmu", pisao je pronicljivo i obavesteno Moni de Buli, O cistom filmu, Vecnost, 1926, s.p. Istog filma, za koji su Kler i Pikabija napisali scenario, secao se i Marko Ristic povodom izlozbe francuske kinoteke u Beogradu 1954. godine, M. Ristic, Od istog pisca, 245.

50 K. Tajge, nav. delo, 188.

51 Knjizar Obradovic je bio pozvan u upravu gde su ga pitali: "Kako ste smeli da pustite "Nemoguce", taj organ nadrealisticke partije, a da prethodno ne posaljete jedan primerak na cenzuru...", na sta je on "dobro odgovorio: "To nije nikakav organ, vec knjiga pesnicka sa slikama, bez urednika, tako da po zakonu o stampi nisam bio ni prinudjen da je podnosim cenzuri," pismo Aleksandra Vuca upuceno Marku Risticu 28. jula 1930. godine. Nova koncepcija almanaha nije bila bas razumljiva ni beogradskoj kulturnoj javnosti, jer se Nemoguce–L’impossible "slabo prodavalo" i na izlozbi nadrealistickih izdanja odrzanoj u Umetnickom paviljonu "Cvijeta Zuzoric" u Beogradu 1932, pismo Aleksandra Vuca upuceno Marku Risticu, 31. januar 1932, Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. II.

52 A. Breton, Poèmes, Nemoguce–L’impossible, Beograd 1930, 106–109. Ta pesma je kasnije objavljena u Bretonovoj zbirci Le Revolver à cheveux blancs (1932), M. Ristic, Posle smrti Milana Dedinca i Andre Bretona, Svedok ili saucesnik, 263.

53 A. Thirion, Note sur l’argent, La révolution surréaliste, no. 12, Paris 1929, 24–28: M. Ristic, Posle smrti Milana Dedinca i Andre Bretona, Svedok ili saucesnik, 262 .

54 "Posto su konstatovali da medju svima njima u nacelu postoji, mimo svih individualnih razlika, izvesna duhovna saglasnost, i da ih jedna stalna izdvojenost deli od svega sto se oko njih namece kao duhovni zivot, potpisani su smatrali da su im nametnuti, u datim okolnostima, jedno preciznije isticanje onoga sto im je zajednicko i jedan disciplinovaniji kolektivni aktivitet, radi koga svaki od njih pristaje da zrtvuje psiholosku stranu svoga æjaæ. Oni su reseni da, i u nepredvidljivim dijalektickim momentima ovog aktiviteta, ucine i odrze konstantnim i nesvodljivim, kretanje svog neprestanog ideoloskog i moralnog definisanja. Ova prva zajednicka publikacija predstavlja samo jedan vidljiv momenat u obelezavanju tog neophodnog definisanja," a iza ovog manifesta bili su: Aleksandar Vuco, Oskar Davico, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijevic, Vane Zivadinovic–Bor, Zivanovic–Noe, Djordje Jovanovic, Djordje Kostic, Dusan Matic, Branko Milovanovic, Koca Popovic, Petar Popovic, Marko Ristic, Nemoguce–L’impossible, Beograd 1930, s.p. Manifest je objavljen najpre u listu Politika, Beograd 14. april 1930, a zajedno sa predstavljanjem almanaha pojavio se i na francuskom u novom casopisu, La Surréalisme au service de la révolution, no. 1, Pariz 1930, 11–12.

55 M. Nado, nav. delo, 84.

56 Anketa o zelji je sadrzala sedam pitanja, a na nju su odgovore dali razni ucesnici: od mladih cinovnica do knjizevnika i predstavnika nadrealizma. Pored odgovora Salvadora Dalija tu su bili i stavovi Andre Bretona, Rene Krevela i Pola Elijara, Nadrealizam danas i ovde, br. 3, Beograd 1932, 31. Saradnja izmedju francuskih i srpskih nadrealista je bila intenzivna i vrlo prijateljska, sto potvrdjuje i emotivan Krevelov tekst posvecen hapsenju grupe nadrealista u Beogradu i Oskara Davica u Bihacu, R. Crevel, Des surréalistes Yougoslaves sont au bagne, Le surréalisme au service de la révolution, no. 6, Paris, 1933, 36–39.

57 E. Lissitzky, Unser Buch, B. H. D. Buchloh, From Faktura to Factography, October, The First Decade 1976–1986, London 1988, 94.

58 A. Breton, Le Surréalisme et la Peinture, La révolution surréaliste, no. 4, 6, 7, 9–10, Paris 1925.

59 M. Nado, nav. delo, 106–107.

60 L. Trifunovic, Srpsko slikarstvo 1900–1950, Beograd 1973, 237.

61 H. Kpidzic–Osmanagic, Srpski nadrealizam i njegovi odnosi sa francuskim nadrealizmom, Sarajevo 1966, 333: M. B. Protic, Srpski nadrealizam 1929–1932, Nadrealizam, Socijalna umetnost 1929–1950, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1969, 10, 222. Najlepse se zahvaljujem gospodji Jeleni Velickovic, koja mi je ispricala svoja secanja na ovu uzbudljivu izlozbu nadrealista, aprila 2002. godine.

62 Pismo Aleksandra Vuca Marku Risticu u Vrnjacku Banju, 24. januar 1932, Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. II.

63 Isto.

64 Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. II. Iz pisma Miroslava Krleze od 11. marta 1934. godine vidi se da on u ime Krste Hegedusica moli Marka Ristica da posalje "materijale nadrealisticke prirode za proljetnu izlozbu "Zemlje" i to po mogucnosti (ako takih ima) originalne kompozicije, opremu knjiga, fotomontaze ili fotografije," ali do zajednic kog izlaganja nije doslo, Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. III.

65 L. Aragon, A. Breton, Protestation, La révolution surréaliste, no. 6, Paris 1926, 31: A. Breton, Le Surréalisme et la Peinture, no. 4, Paris 1925, 30.

66 O toj poseti Beogradu i o gostoprimstvu Vucovih i Risticevih pisao je mnogo godina kasnije i Tirion, A. Thirion, Révolutionnaires sans Révolution, Paris 1972, 267. Ovu knjigu, kao i dve fotografije Katie Drenovske sa cerkom iz tog vremena, ljubazno mi je pokazala dr. Jelena Vuco: M. Ristic, Posle smrti Milana Dedinca i André Bretona, 262.

67 Legat Marka Ristica, Likovna eksperimentacija grupe beogradskih nadrealista (1926–1939), Poklon Marka, Seve i Mare Ristic, Leg de Marko Ristic, Experimentation du grupe des surréalistes de Belgrade, Don de Marko, Seva et Mara Ristic, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1993.

68 Nemoguce–L’impossible, Beograd 1930, 113.

69 Pismo A. Vuca upuceno M. Risticu 3. jula 1930, Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. II.

70 M. B. Protic, Srpski nadrealizam 1929–1932, Nadrealizam, Socijalna umetnost 1929–1950, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1969, 12–13: P. Waldberg, Surrealism, London 1978, 93–95.

71 M. Ristic, 12 C, 37.

72 Isto, 34–35.

73 K. Tajge, O fototomontazi, nav. delo, 143–197: E. Wolfram, History of Collage, London 1975, 42–50: A. Sobota, Art Photography in Poland 1900–1939, History of Photography, no. 1, London 1980, 33.

74 R. E. Krauss, The Optical Unconscious, Cambridge, 1994, 42.

75 Isto, 46.

76 Licne kontakte sa Ernstom osim Ristica i Bora, uspostavio je i Rastko Petrovic u Americi, M. Ristic, Tri mrtva pesnika, 307.

77 B. Aleksic je smatrao da je ova slika, koju on naziva Dve golubice, kupiljena na Ernstovoj izlozbi u pariskoj Galeriji Van Lir (Galerie Van Leer) marta 1927. godine, B. Aleksic, Hronologija (Chronologie), Stevan Zivadinovic Bor, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1990, 142. Medjutim, Maks Ernst je izlagao u pomenutoj galeriji od 10. do 24. marta 1926. godine, dakle nekoliko meseci pre dolaska mladog para Ristic u Pariz, v. Max Ernst, The Museum of Modern Art, New York 1993, 362. Krsto Hegedus ic je u pismu Marku Risticu iz 1935. godine, izmedju ostalog, naglasio da hoce da vidi "kolekciju kolaza i fotografija, zidnih crteza – zidova o kojima mi je Krleza pricao", Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. IV.

78 M. Ristic, Posle smrti Milana Dedinca i André Bretona, Svedok ili saucesnik, 253–254.

79 Instalacija Marka Ristica Nadrealisticki zid ukljucena je u novu stalnu postavku Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, aprila, 2002. godine, kao autonomno umetnicko delo, a u isto vreme je u pariskom Centru "Pompidu", popularnom Boburu, izlagan Bretonov zid u okviru velike izlozbe Nadrealisticka revolucija.

80 B. Aleksic, Hronologija (Chronologie), Stevan Zivadinovic Bor, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1990, 141.

81 M. Ristic, 12 C, 223.

82 K. Tajge, O fototomontazi, 149.

83 Kolazi i crtezi iz ciklusa La vie mobile naknadno su obelezeni brojevima od 1 do 13, a prvobitno je bio fiksiran samo prvi kolaz, jer on nosi naziv citavog ciklusa.

84 R.E. Krauss, The Originality of the Avant–Garde and ither Modernist Myths, Cambridge 1986, 106–107.

85 M. B. Protic, Srpski nadrealizam 1929–1932, 15 i 106–107: In Unseren Seelen Flattern Schwarze Fahnen, Serbische Avantgarde 1918–1939, Herausgegeben von Holger Siegel, Leipzig 1992, 192–193.

86 Iz sacuvane prepiske vidi se da je Ristic nastavio da radi kolaze i fotografije, ali i film, ne samo po povratku iz Pariza, vec i posle objavljivanja almanaha. Bez njegovog ucesca ne bi bilo ni kolaza objavljenih u casopisu Nadrealizam danas i ovde. Tako se u pismu Aleksandra Vuca Marku Risticu od 14. jula 1930. godine kaze: "Primili smo vasa pisma, filmcic koji je vrlo simpatic an i kolaze koji su lepi – narocito Borov...Pokazao sam vase kolaze i fotografije Djoki, Davicu i Noju..." Zaostavstina Marka Ristica, Arhiv SANU, Beograd, 14882, kut. II.

87 M. B. Protic, nav. delo, 15.

88 B. Aleksic, Hronologija, 142. Ristic je 1963. godine izjavio: "Najveci znacaj nadrealizma mozda i jeste u tome sto je on bio ona æNevesta vetraÆ Maxa Ernsta, sto je bio jedan oblik vetra koji donosi cist vazduh, koji cisti vidike i bez koga bi zaista pauci nebo premrezili", Svedok ili saucesnik, 170.